Istorijska pobeda uz pomoć trube – iz letopisa popa Dukljanina

U Letopisu popa Dukljanina iz 12. veka, nalazi se prvi pisani pomen korišćenja trube u vojne svrhe koji govori o pobedi srpskog kneza Vojislava nad daleko brojnijom vizantijskom vojskom na Rumiji 1042. godine.

Tako Kursulije sa čitavom vojskom dođe u ravnicu kod Skadra i tu zastane, kako bi se na tom mjestu svi skupili. Tu se, dakle, skupilo toliko mnoštvo ljudi da ih je skadarska ravnica jedva mogla primiti. Zatim prešavši rijeku. stigoše u ravnicu grada Bara. Kralj Vojislav pak, sa sinovima i svojom vojskom ostade u Crmnici… Pošto je pozvao svih pet sinova, reče im: „Vidite, predragi sinovi, da je velika grčka vojska, a mi smo u poređenju sa njima jako malobrojni i čini mi se da mi nijesmo nikako u stanju da im u borbi odolimo.

Učinimo, dakle, ovako: neka dvojica od vas, Gojislav i Radoslav, ostanu, a vi ostali uzmite svaki po deset ljudi sa trubama i rogovima i popnite se na brda, pa se po njihovim vrhovima porazmještajte da Grci pomisle da su opkoljeni. Ja ću, pak, sa ovima koji su sa mnom u ponoć nasrnuti na njihov tabor. I kad budete čuli glas truba i rogova, isto tako i vi sa okolnih brda zatrubite i veoma glasno vičite. Poslije toga, spušajući se polako primičite se njihovom taboru“ …

Istovremeno neki Baranin, kraljev prijatelj, u namjeri da prestraši Grke, priđe Kursuliju i reče mu: „Čuvaj se, gospodaru… znaj da si sa svake strane opkoljen velikim snagama“… Međutim, kralj sa svojom vojskom, noću pomalo nastupajući tiho se približavate njihovom taboru. U ponoć, pak, stiže tamo gdje se nalažahu grčki posmatrači i stražari, pa nasrne na njih, te neke pobije a ostale nagna u bjeg.

Kad su to videli Grci, žestoko se zbune. Upravo tada se oglasi kraljeva truba, a oni koji su bili s kraljem počeše duvati
u rogove i veoma glasno vikati. I sinovi kraljevi koji bejahu po brdima isto tako počeše sa raznih strana trubiti u trube i rogove i vikati…

Grci se zlista počeše jako strašiti… A kada su po prolamanju truba, rogova i vike zaključili da su oni već blizu i da na njih navaljuju, oduzeti strahom, nadaju se u bjeg… Kursulije, pak, teško ranjen, umakne, ali je preminuo čim je stitao u ravnicu…